Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

112

513

407

Ни једоше, нити воде пише, Изгибе му у кулу дружина, Погибе му Лако и Благоје,

И остало браство Вујачића

И сувише своји. племеници,

Ал" се Турцим' предавати не ће, Него књигу на кољену пише,

И посла је на поље Цетиње

На владику свога господара: „Ал' не чујеш, ал хабера немаш „Ево на ме Турци ударише, „Топал паша од града Мостара „И за њиме седам муселима

„И за њима тринаест хиљада, „Бујеле су ми куле изгорјели,

„ А бијеле цркве оборили,

„На кулу ми Турци ударили, „Господару, са четири стране, 5А све моји гину Граховљани, „Но ми пошљи браћу Црногорце „И пред њима Стева п Јована, „ Чекаћу их три бијела дана.“ Књигу посла на поље Цетиње, Виђеше му књигоношу Турци, Ђе је посла преко горе Црне, Па му горе кидисаше Турци: Под кулу му шанац примакоше, (С друге стране лагум закопаше, А с треће га топовима туку;

А с четврте јуришили Турци.

А кад виђе Даковић војвода, Да ће кулу Турци прифатити,

255

260

265

270

215

980.