Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
112
513
407
Ни једоше, нити воде пише, Изгибе му у кулу дружина, Погибе му Лако и Благоје,
И остало браство Вујачића
И сувише своји. племеници,
Ал" се Турцим' предавати не ће, Него књигу на кољену пише,
И посла је на поље Цетиње
На владику свога господара: „Ал' не чујеш, ал хабера немаш „Ево на ме Турци ударише, „Топал паша од града Мостара „И за њиме седам муселима
„И за њима тринаест хиљада, „Бујеле су ми куле изгорјели,
„ А бијеле цркве оборили,
„На кулу ми Турци ударили, „Господару, са четири стране, 5А све моји гину Граховљани, „Но ми пошљи браћу Црногорце „И пред њима Стева п Јована, „ Чекаћу их три бијела дана.“ Књигу посла на поље Цетиње, Виђеше му књигоношу Турци, Ђе је посла преко горе Црне, Па му горе кидисаше Турци: Под кулу му шанац примакоше, (С друге стране лагум закопаше, А с треће га топовима туку;
А с четврте јуришили Турци.
А кад виђе Даковић војвода, Да ће кулу Турци прифатити,
255
260
265
270
215
980.