Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
1ЕЋ
408
Па докопа шибу оковану, Која ждере литру тученика, По дванаест оловијех зрна, Ево ти га у мермер авлију, За њим сине дијете Антуне,_ Луд бијаше, десет му година; У руци му везена шиштана. А за пасом бијели вишеци, А за њима тридесет момака, Побише се око б'јеле куле. Ту погибе пашина топчија,
А топови пусти остадоше, Ту погибе цвијет од Турака, И господа старијех оџака
И пред њима пашина катана Бег Џинџ-ага из доње крајине,
; Крк-гавија од два пашалука,
Он носаше цареве нишане
А везирско седам перјаница, Изгибоше баше и бимбаше Од Никшића и од Колашина И од Хоче и равне Тасличе, Од све Босне и доње крајине И од Стоца и града Мостара, Од Клобука и од Корјенића; Од Љубиња и града Требиња, Ту погибе кућа Шеховића,
С Невесиња два Реџи-пашића, Оба уби шиба Даковића,
6 Гацка равна два Вакијагића, И њих уби пушка Булаића, Бег-Џинџ-агу царева гавију,
290)
295'
800
310
815