Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Но се Јаков предао Турцима; Ал дођоше Српске поглавице Од Грахова слуге Јаковове: Прво дође Милошевић Андро, Друго шњиме Бајо Матовићу Од јакога браства Булаића, Треће дође Тодоровић Лазо,

А четврто Сладојевић Гојо,

То су вјерне војводине слуге, Па се: моле Даковић-Јакову: „Ми ћемо се предати Турцима.“ Јаков не ће са Турцима мира, Што му не ће предати сенете, Да је глава од све Српске раје, Да он влада пи заповиједа,; Што он рече, паша не порече, Да на пола дијеле хараче. Паша даде цареве вермане

И његове ситне бурунтије: Што он рече, да се не порече, Да је вјера Поповићу Вуку, Који јаде по Турћији ради,

Да је вјера Џараџићу Вулу, Који гони паши кесимаче

И староме Ђаур-баби Шуку, Који хара Шуме и Попово; Све му паша Божју вјеру дава, И остаде сабља Јаковова,

И тадај му даде војеводство, Да је Јаков јемин за Турака. Јавов моли Бога милоснога,

Да помрзи Турскога султана, А. ојача владичина рука.

380

385

390

395

400

405

410