Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

116

_ 410

А завика војвода Јакове:

„Не за Бога, браћо Црногорци ! „Данас ће нас околити Турци, » А они су стари невјерници.“ Црногорци не обрћу главе,

Но с Турцима кавгу заметнуше. Силни Турци, бијесни коњици Са четири стране ударише, Црногорце натраг повратише, И четрест глава посјекоше, Само десет браства владичина. И Јована брата владичина

И Стевана његова синовца

И сувише тридест Граховљана, Рашћераше уз Ивањске стране, А Јакову кулу освојише,

И на кулу ватру навалише, Док ето ти бега Асан-бега

Од Требиња Ресул-беговића, Те на вјеру извади Јакова,

Све му мртве поклонио Турке,“) И даде му бутом Граховљане, Да он влада и заповиједа. Тадај му је приступио руци, Кад се Јаков на невољу нађе: Тешка мука и душманска рука, Невјерници Херцеговци Турци; Још се Јаков од Турака брани, Прије би се небо проломило, Јали жарко помрчало сунце,

26) т. ]. опростио му што их је побио.

350)

355

360

365

370

375