Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

413

Протопопу сву опали браду,

И десно му око искочило;

Ту се ладна вода уставила,

И букове себе прикупила,

Јако борје по води стануло, Шње полеће тридест. кукавица, Попадаше на главицу зборну "На механу Поповића Божа, Како пале, упут закукале,

А отолен вода поревала Шипрокијем друмом низ Грахово А до Умца и мечита старог, Ту се ладна вода оставила, Пушта гране на четири стране

Стана сана, па се препанула А Јакова руком отурила, Собом бије о дувар по кули, А Јаков је Стани бесједно:

„Што је, љуби, да те Бог убије!

» А зар си се ноћас помамила, „Али си се у сну препанула #“ Тадар му се љуби разабрала, Она пође на опак од куле, Па је мрку каву пријарила, Док питоме тице запјевале. _Ал' ево ти војводе Јакова,

А Стана му каву доранила. Кад су мрку каву окинули

30

сл [о]