Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije
413
Протопопу сву опали браду,
И десно му око искочило;
Ту се ладна вода уставила,
И букове себе прикупила,
Јако борје по води стануло, Шње полеће тридест. кукавица, Попадаше на главицу зборну "На механу Поповића Божа, Како пале, упут закукале,
А отолен вода поревала Шипрокијем друмом низ Грахово А до Умца и мечита старог, Ту се ладна вода оставила, Пушта гране на четири стране
Стана сана, па се препанула А Јакова руком отурила, Собом бије о дувар по кули, А Јаков је Стани бесједно:
„Што је, љуби, да те Бог убије!
» А зар си се ноћас помамила, „Али си се у сну препанула #“ Тадар му се љуби разабрала, Она пође на опак од куле, Па је мрку каву пријарила, Док питоме тице запјевале. _Ал' ево ти војводе Јакова,
А Стана му каву доранила. Кад су мрку каву окинули
30
сл [о]