Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

150

И за кавом жуту амберију,

Па он пође запитивалп' љубу: „Што се, љубо, бјеше препанула #“ А она му тијом бесједила: „Прођи ме се, драги господаре.“ . Па му санак по истини каже, А кад Јаков љубу разумио,

Та му санак мио не бијаше,

Па овако ријеч бесидио:

„Мучи, Стано, стале јој каменом ! „Јасно ти се томе привсјетити: „Што је ладна вода проревала »Од Клобука и брда Бојана

» И погане Корјенићке жупе

»То су нама Турци ударили; „Што је кулу Андру занијела

» И његове овце и торине

» И његова танка џевердана

»И десну му у рамену руку,

„10 је њему Шуњо погинуо, „Бијела му кула изгорјела; „Што се пољем вода узмутила,

„ 10 је поље војска притиснула; уШто ј' у воду борје поникнуло, „То је, љубо, бијело чадорје; „Што су подањ несите хаждаје, » 10 су, богме, муселими царски; „А што од њих живи огањ скаче, „То су, љубо, соколови Турци,

» Они куле по Грахово пале; »Што је вода у цркву удрила, »Из ње златне крсте изнијела,

715