Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

151

455

418

и у —

Па он сиђе у бијелу кулу,

А завика мајстора Јована,

Те му/нали шибу племениту, Опали је три, четири пута, Глас растури на четири стране, Те овчари ујавише овце

У камену земљу ћесареву, Вујачиће у бијелу кулу,

С њима чека соколове Турке, Док ево ти протопопа Шћепа, А под руку носи џевердара На бијелу Јаковову кулу,

И ту нађе тридест Граховљана, Све бољега и ваљанијега

И у њима два Перова сина, По имену Лака п Јакова,

Пуне пушке, а чекају Турке; Протопоп им добро јутро дава, Војвода му здрављем приватио: „Бог ће дати, мио духовниче ! „Шво јутрос ударише Турци !«

Ал поп Шћепо јунак од јунака:

» А не бој се, наш соколе сиви! » И ово нам у добри час било! „ПМего књигу на кољену пиши, »дДа је носим на Цетиње равно, » Да подигнем главна господара » И осталу ловну гору Црну, »Доћи ћу ти за четири дана

» ИЕ довести двадесет хиљада, »По се брани три бијела данка, » Удри мудро, не погини лудо,

185

180

290

205