Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

456

419

„Јукави су и проклети Турци, „Па се чувај, да те не преваре, »Док владика и сва војска дође, „Па ћемо им вгодом ударити, < А кад чуо војвода Јакове, Пољуби га у бијелу руку:

» А“ нека те, протопопе Шћепо !

„Вазда ли си срца јуначкога !

» А твоја се посветила уста !« Па му ситну књигу накитио, А. поп Шћепо књигу доватио, Како соко под бијело крило, Па полеће преко горе Црне, Јаков оста чекајући Турке, Докле сила Турска навалила, Док дођоше Унцу каменоме

А на мечит своју ђедовину, Ту клањаше и авдес узеше,

И велики логор учинише,

Па Јакову онда ударише,

Ма се Јаков из чардака брани Све брзијем прахом и оловом Од дне до дне три бијела данка, И четири ноћи без помоћи,

Све му с главе гину Граховљани:

Погибе му Лако на пећину, Добро му се крила саломише, И Јакова жалост опржила; Турци носе жито и сијено, Оков чине а сијеку главе,

А све пале по Грахову куле. А кад јутро треће освануло,

205

215

220

225

230

235