Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

157

КВ Кад ево ти брата владичина А за њиме пет стотин' момака, Носи барјак у бијеле руке, Здраво сиђе Јакововој кули, Ту га Јаков дочекао дивно, И даде им бистрицу ракију, Па сједоше трудни починути; А кад се је сила окупила, То гледају Херцеговци Турци, Па код Унца табор запалише, На ријеку горје побљегоше, Па казаше Ченгијћ-СОмаил-аги, Смаил-ага војску уставио. То виђеше тужни Црногорци, Па вељаху, утекоше Турци, Погледа се јунак на јунака: „Жли, браћо, за Бога једнога ! „Да се данас накидамо глава, „Шићаримо коња и оружја „И с Турака ћурков' и калпака.“ Па отолен на ноге скочише, Полећеше како соколови Од бијеле војводине куле До ријеке и Никољске цркве, Уватише брда и планине, А с Турцима џењак заметнуше: Лукави су Херцеговци Турци: Силну војску попушташе на се, Су двије им ударише банде, Црногорску околише војску. Ђе је срећа, ту је и несрећа, У Челину претекоше Турци:

225

250

260

265

мо ~7 ~