Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

45'

со

422

За овога Омаил-агу Чентијћа мислило сем товорило да је између првијех јунака у Турскоме царству. Ја ћу овдје најприје приповједити истинити догађај, како је он погинуо, пак ћемо онда видјети како је народ то у пјесму обукао.

У нас су до сад позната два Грахова: једно између Црне торе и Турске Херцеговине, а друго у Љеванском кадилуку близу Далмације. Ово во прво Грахово било је јотприје сасвијем ни Турско ни Црногорско а помало и Турско и Прногорско: Граховљани су имали својега војводу с којијем су сами себи судили, везиру Херцеговачкоме плаћали су по нешто у име парскога данка а тако исто и Турцима Корјенићкијем у име ака од земаља, а Црногорци су могли међу њих долазити кад је коме воља, и Турци их ондје нијесу смјели гонити. Кад настане у Црној гори владика Петар. П., _Граховљани се под својијем вој= водом Јаковом Даковићем Вујачићем мало по мало одметну сасвијем од Турака, и престану им ишта давати, и стану! Јавно четовати по Турској као и остали Црногорци. За то годинеј 1836) Херцеговачки везир Али-паша Ризванбеговић (који се по граду Стоцу, одакле је био родом, звао и Сточевић) подигне на Грахово војску од све Херцеговине. Кад се у Прној гори чује да/су Турци ударили на Грахово, млада момчад, особито с Његуша, желећи да се покажу против Турака јунаци као што су слушали да се приповиједа за њихове старе, одмах спопадну оружје па не чекајући велике војске потрче пред Турке на Грахово. Међу овом момчади био је рођени брат владичин Јоко, који се по надимку звао ПШијо, и владичин синовац а потоњета кнеза Данила, и садашњега главнота Црногорскога војводе Мирка рођени брал Стефан и још једно момче од Петровића којему сад не знам имена. Момчади ове свега, које што је пошло е Његуша које што је путем пристало, било је око три стотине, Кад они дођу на Грахово, Турци се учине као да бјеже и тако их умаме међу се, пи СОмаил- ага Ченгијћ опволи их и многе побије и главе им изосијеца, међу којима су била и сва три поменута Петровића. Граховљани потом не могући се од Турске силе одбранити, приј него приспије већа војска Црногорска, предалу се са својијем војводом Јаковом Турцима, и Турци вративши се натраг војводу са још неколико знатнијих главара одведу у Мостар и баце у