Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

460

428

тамницу, а пошто ондје дуго потамнују, пусти их паша на откупе и на обећање, да се више не ће одметати од Турака,

Црногорцима, а особито владици, остане на срцу велика жалост што им Турци ову момчад побише, а исто тако и | велика брита како ће их осветити. За то владика којекако наговори Дробњачке и ускочке тлаваре да убију Омаил-ату, кад гдје изиђе у Дробњаке да купи хараче, и они му се обреку даће то учинити, како први пут изиђе међу њих. Међу овијем Дробњачкијем главарима| најзнатнији су били Новица Перовић из села, Тушимње, (које је на крај Дробњака тотово до Морачке транице, и којега су оца, попа Милутина, Турци одмамили на вјеру у Шљевља па та ондје посјекли: и војвода Шујо Караџић из Шетнице, којета је оца, војводу Отојана, године 1809., пошто се Кара-Ђорђије вратио са Сјенице, Сулеман-паша. Скопљак домамно на вјеру и посјекао, што је онда био подигао Дробњаке п остале Хердцетовце до Лима те се саставила Црна тора са Србијом.

Сулеман-паша посјекавши војводу Отојана Караџића остави по обичају његова сина Шуја, да буде војвода у Дробњапима: али се Шујо се Турцима никако није могао слагати него је два пута бјежао у Србију: једном за времена КараТорђијева, а једном за времена кнеза Милоша: и вративши се опет натраг једпако се с Турцима био и гдје је год могао убијао их и главе им сјекао, а Турцима никако није одлазио. А Новица Перовић и други знатнији главари Дробњачки највише, су пријатељовали с Црногорцима и ускоцима а од Турака зазирали. Тако Смаил-ата не имајући за себе никаквога глав-

нога старјешине у Дробњацима, постави као обор-енезом некаквога Ђока Ма. ловића са села Дужи, које је по свој прилици на другоме рају Дробњака к Турцима, као што је Тушимња онамо к Морачи. (Само се по себи може мислити да су они главари Дробњачки ока Маловића називали Турском удворицом, као и он њих пред Омапл-агом што је називао одметницима. Драве су између најзнатнијих и најхрабријих Херцетовачкијех племена, и као сусједи Црногорски носили су оружје као и Турци и Црногорци, и често су Турке убијали и главе