Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

__ 425

„Каки ускоци! Каки власи и говна! Вала и била док узјашем мојега брњаша а потернем сабљу, ја ћу сам ударити на 500 ускока; а ти, Бауче, на колико ћешг“ — „Вала ја ћу на 300.“ „Е Турске ми вјере. не ће их више ни ударити од 800.“

У јутру у саму зору ударе Срби на Турке, п Омаил-ага вако чује пуцњаву од пушака, одмах под чадором скочи на ноге, па припасујући оружје повиче: „Брњаша ми дајте.“ А кад му јаве да је брњаш већ у ускочкијем рукама, он усједне на друтога коња и видећи Ахмета Баука гдје стоји на коњу повиче му: „Стани, Бауче! не бјежи, курво! Знаш шта смо спноћ говорили,“ па онда са сабљом у руци удари онамо на ватру, али кад види да одонуд сипа зрневље из пушака као киша, поврати се натраг па опет повиче на Баука: „Не бој се, Бауче! нема овдје војске него је само чета, сад ће то узмаћи,“ па онда полети на ватру, али кад се онамо прикучи, потоди га једно зрно и обали с коња на земљу. Кад Баук то види, он повиче: „да Турску вјеру! шта то би!“ Ша обрне коња и побјегне.

Кад Срби виде да су убили СОмаил-агу п главу му осјекли, они за остале Турке толико нијесу ни марили него се забаве око шљачке, те тако побјегне више од половине Турака. Потом главари Лробњачки и ускочки одведу Омаил-атина брњаша. и однесу му главу и оружје на Цетиње.

П. Сад ево пјесама:

Обе ењигу Боко Маловићу Од Дробњака, од племена јака, Те је шаље Гацку широкоме А Липнику селу маленоме,

А на руке Ченгијћ-Омаил-аги: 5 „Омаил-ага, драги господаре! „Ал не чујеш, ал' не хајеш ва, ме

„Сва се твоја одметнула раја

„Од твојега зенђила Дробњака,