Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

510

»Оно су ти два брата Шакића „Са Трешњева од Банићевића, „Који су се вазда научили „Ватал' Турке и прескакат живе, » Оно ти је Вуко и Никола; „Но се мичи без грдила твога !< А Мујо се мицал' не хоћаше. Док се струга отвори четврта, Из ње добар јунак излазио,

На рамену носи џевердана, Попријеко гледа ув планину,

А бијеле овце најавио.

Али Мујо Раду говораше: „Боже мио, ко би оно био 2“

А Раде му по имену каже:

» Оно ти је од камена гуја,

» Од Трешњева Перовић-Дрекале, „ АЕ утече сјутра из торина, „На њега ће буле прокукати; „Но се мичи без грдила твога!« А Турчин се мицал' не хоћаше. Док се пете овце отворише,

А пред њима добра два овчара, На рамену носе џевердане, Звека стоји звона п чактара,

И за њих га запиштује Мујо: „Којпно су оно, побратиме 7. „Чије ли су оно б'јеле овце“ А ускок му кажеваше Раде:

» Оно су ти два Савићевића

» Од Трешњева до два џевердана, „Одиста ће убити Турчина:

145

150

== сл ст

160

165

170