Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

__ 469 „Но се мичи у дружину, Мујо!< Ма се Мујо мицалт' не хоћаше. Док се струга отворила шеста, Изиђошше добра два јунака,

На рамо им брешке окићене,

Ма су лоше струке на овчаре, А за њима малено оваца,

Носе брешке- на рукама, сјајне, Све гледају, кад ће бити кавга; Кад их виђе Ћеримагић Мујо, Свијем се је гротом насмјехнуо, И овако ријеч говораше:

„А Бога ти, Раде побратиме ! „Који су ти оно.два јунака, „Штоно мало имају оваца,

„На ње звона ни чактара нема „Чему грде оваке овчаре „Што не пасе на Трешњево врага 7“ А вели му у планину Раде: „Мучи, Мујо, мајка му кукала !

уба' му данас хоће и кукати,

» Оно су ти два од горе вука: „Банићевић Станко и Шакоје, | »дДа таквијех у све Цуце нема, „Не траже ти да овце напасу, „Но чекају на крајину кавгу, „ Бе је није, пи сами је граде.“ Кад то зачу Ћеримагић Мујо, Од јада га забољела глава,

А од главе увати грозница,

Не кће више ни гледат' овчаре, Но у руке главу притиснуо,

175

180

185

190

900

205