Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

495

имао

Нос у руци своју џеферлију;

Кад је био на полак ћуприје,

Те се натраг јунак обазрео, | 190

Како у град. Еси улажау,

И пред њима Кски капетане;

Кад га види млад Продановићу,

Он прислони своју џеферлију,

Прислони је десноме образу, 195 17 Пак погледа горњему нишану,

Џеферлији живи огањ даде,

Те удари Еског капетана,

На добро га место ударио,

Под велику капу гранатирску, 130

Не поквари на капи перваза,

Већ поквари мозак у јунаку;

Чело пуче, очи му прескоше.

Викну танко млади Продановић,

Те дозива Костреша Илију: 135

„Што си стао, Кострету Илија!

„Што си стао, окаменио се!

„Те не дајеш огањ Личанику #“

Још комендат у речи бијаше,

Одма пуче стотина пушака, ___- 100

На ма паде стотина Есова.

Док се они огњем преметнуше,

Сви ајдуци у тванац стадоше,

Те се онде огњем преметаше

Од зорице до послије подне; | 145

А када је ићиндија била,

Нестаде им праа п олова.

Ал покличе млади Продановић,

Те дозива Јову Белградију: