Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

„Силни Турци на конак пануше, „И могах их дочекати дивно: „Доста пива и доста јестива

„И дебела од овнова меса,

„Ал' не шћеше од града грађани, » До ми тежак зулум учинише: „Уљегоше у хиљаду брава, „Заклаше ми четрест јагњади, „Припекоше за вечеру Турци; „Ја кад пустих у овце јагањце, „Заблејаше овце подојнице, „Овце блеје, погледују на ме, „Кад ћу њима јагњад испуштити, „А у мене срце испуцало; „Наљутих се, Марко побратиме ! „Тад уљегох у бијелу кулу,

„Али Турци принекли јагањце „Сваки своје а уз ватру живу; „Ја ишћерах са конака Турке, „И отех им четрест јагњади, „Све печака на дрвену ражњу, „Кад отискох Азму капетана,

„И са њиме четрест грађана, „Бусну ми се Азма капетане:

„» Ала мене не родила мајка, „»До кобила, која ђога мога, „»Кад ја дођем ка Никшићу граду, „Ако не ћу покупити војску, „„И не дођем под Голију на, те!«« „Што се Турчин пијан завалио, „Тријезан је војску покупио;

„На ме скупи седам стотин друга,

т0

715