Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

40

96

„И ево га под Голију дође,

уја утекох у гору зелену, „Сердар Марко, су два брата своја; „Турци моје плијенише овце, „Плијенише хиљаду оваца,

„ Три стотине коња и говеда,

„И стотину чела пријесједа; „још ми већи зулум учинише : „Бијелу ми кулу похараше, „Похараше па је запалише,

„А стару ми мајку поћушнуше, „Оста мајка стара на буњаку, „Моја мајка оста кукајући,

„А одоше Турци пјевајући,

» И бијеле појавише овце

„Уз Голију високу планину; „Јурци јаве, а ја погледујем; „Па довикнух два брата од мајке: „»Видите ли, моја браћо драга! »» Дајте, браћо, да се подигнемо, »»дДа ми наше испратимо овце.““ „Дигосмо се у Голју планину,

» И стигосмо у Голију Турке, „Бе стигосмо, кавгу затурпемо. „Полагано уз Голју планину „Док догнасмо у Ноздре камене, „Посјекосмо седам, осам глава; „Ту ме, брате, дочека бусија, „Те ми оба брата погинуше.

уја се не шћех на њих обзирати, »Да ми оба посјекоше Турци. уЈја поћерах уз пољану Турке,

90)

100

105

110