Srpske narodne pjesme. Knj. 2, U kojoj su pjesme junačke najstarije

Пн РА

„Сад ј удрила коса у сијено, „Косе Турци широке ливаде, „По широку пољу Гатачкоме; „На ливаду Ченгијћ-Алај-бега : „Ту је јадна сиротиња раја, „То су наша браћа од старине, „Вазда плачу у Турачке руке, „Њима Турци сваке муке дају, „Особито Ченгијћ Алај-бего, „Крвника га Ришћанскога нема, „Вјерујте ми, оба побратима,

„Кад сам стоја Гацку пространоме „Већ код бега Српског душманина,

„Што рађаше од јаднијех Србах, „Какве њима муке удараше, „Сад с' у мене распале пламови, „Само би ми сузе прокапале, „И чујте ме, оба побратима ! „Кунем ви се Богом истинијем „И овијем вином црвенијем, „И тако ми мојега оружја ! „И тако ми не остало пусто ! „Бих му радиј одасјећи главу, „Да осветим сиротињу рају, „Него добит за живота благо. А кад чуше оба побратима, Па једанак на ноге скочише, А срдито Петру бесједише: „Устан', Петре, покупи хајдуке, „Да Ченгијћа бега потражимо, „Тирјанина рода ришћанскога ; „Ако Бог да и Богородица,