Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

„Али мога брата чекајући“ „Али моје дворе гледајући 2

„Ал' т' је добро у матере било“

Она њему тихо говораше: „Мој ђевере, злаћени прстене ! „Њесам расла бора гледајући, „Ни твојега брата чекајући, „Ни на твоје дворе гледајући, „Већ ми добро у матере било; „Добро ме је одранила мајка: „Ранила ме медом п шећером, „А по ноћи вином и ракијом ; „Рано мене лијегала мајка,

„А доцна ме у јутру дизала, „Будила ме китом босиока:

„» Устај, ћери, грануло је сунце, „»Наше б'јеле обасјало дворе.“

„О тога сам јој танка и висока.“

[упор; 1', бр. 8:

5 Мајка и шћер. О невене, мој невене ! Благо томе, ко те бере, И ја бих те млада брала, Али сада немам када,

Ја се млада на пут спремам,

Туђе дворе дворовати, Туђа баба бабом звати, А свога ћу спомињати; Туђу мајку мајком звати,

|)

15