Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

уда некаква соко-Омер-агу.“ Кад то зачу соко Омер ага, Ладне њојзи воде зафатио,

И даде јој двије пратиџије, Да је прате двору бијеломе. Допратише до бијела двора, Тад ђевојка њима проговара:

„Хајте с Богом, двије пратипије:

»Селамћете соко Омер-аги:_ уја нијесам скоро доведена, „Него главом Берђелеза сека,.“

658.

Херцег Стеван им његова несуђеница.

ЈЕ рцег проси лепу Мандалину, Ерцег проси, браћа се поносе, Просио је за девет година,

А кад наста година десета, Разболе се лепе Маре мајка, И заиска лађане водице, Ладне воде из Ерцеговине. Јетрве се- у двор сазивају, Коме редак на воду лађану. Редак дође лепој Мандалини. Ал' беседи мила стара мајка : „Мандалина, моје дете драго, „Ји отиди горе на чардаке, „Пак обуци свилу и кадифу,

» И на главу круну позлаћену, »ш да би те Ерцег не познао, „Пак отиди у гору на воду.“