Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

55)

Мара оде горе на чардаке, Облачи се што год бољма може, На се меће свилу п кадифу, И на главу круну позлаћену, Пак отиде у гору на воду, Ал' на води Ерцеже Стеване. Божју му је помоћ називала, "А он њојви боље одговара: „Бог помого, незнана делијо.“ Пак је пита Ерцеже Стеване: „Бога тебе, незнана делијо !

„ Чија с' љуба, чија ли сестрица 7“

Ал' беседи лепа Мандалина:

уја сам сестра Змаја Огљевитог, » < љубовца Краљевића Марка,“ Ал' беседи Ерцеже Стеване:

„ Богосаве, верна моја слуго, „Заптдер јој лађане водице,

> Па испрати иза горе чарне, ујер у гори свакојако зверје.“ Кад се млада са слугом растала, Па је онда млада беседила:

> а поздрави Ерцега Стевана, „Нисам сестра Змаја Огњевитог, „Ни љубовца Краљевића Марка, „Веће јесам лепа Мандалина, „Што ме проси за девет година, „Брцег проси, браћа се поносе.“ Кад отиде Богосаве слуга

Пак беседи господару своме: „Мили Боже, чуда големога!

» Ди двојицу привари девојка,

о оје