Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

524

„Трећи му се уз кољено прима, „А четврти у бешику нина;

_ „Моја мајка соја госпоцкога,“

А ђевојка њему проговара:

-» Чуј ме мили, мој ручни ђевере! „Нека буде, што је Бог судио.“ Па одоше здраво и весело, Одведоше лијепу ђевојку.

Кад су дошли двору бијеломе, Сви сватови коње разиграли, Понајбоље старац Хасан ага. Сви сватови коње одеједаше, Ал' нема ко да скине ђевојку; Излазио старац Хасан ага,

Да он скине са коња ђевојку. Велп њему са коња ђевојка: „»Одмакни се, старче Хасан-ага ! „Богме ти се ја скинути нећу, „Докле мене не поклониш сина, „Најстаријег сина Мујезина,“ Када старац саслуша ријечи, По срцу га муке спопануле, Али му се не мога инако,

Но дозива Мујезина сина: „Мујезине, мој рођени сине! „На поклон ти лијепа ђевојка ! „ То је мени твоја мајка крива, „Скидај, спне, са коња ђевојку, »У двор носи, п сретња ти била!“ Неће младо ни сребро ни злато, Него хоће што м је срцу драго.