Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

664. Мара и хајдук Јован.

МАјка Мару на далеко дала, Преко Црне горе у хајдуке,

За Јована горскога хајдука. Мара мајку љуто кунијаше: „Бог т убио, стара моја мајко! » еоја си ме на далеко дала, „Преко Црне горе у хајдуке, »Да ја перем крваве кошуље,

» И јутрос сам опрала доламу,

5 У долами два џепа свилена,

» У једноме од јунака рука,

» И на руци прстен диоманат, „Рекао би, Јова брата мога,“ У ту ријеч Јованова слуга: „Божја помоћ, Јованова секо! „Стара тебе поздравила мајка, „Да ти идеш брату на весеље.“ Јошт да вели Јованова сека: „Бог убио моју стару мајку! „Што ми није прије поручила, „Да ја брату навезем кошуље, „Милој снахи покујем претење.“ Вели Мари Јованова слуга:

» Ти понеси за кошуље платна, „да прстење ти понеси злата, „Можеш брату екројити кошуљу, „ Милој снахп саковат прстење.“ Опреми се Јованова 'сека, Собом узе и платна п злата,