Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У
666. Чежња и смрт за родом.
МАјка Низу на далеко дала, Преко поља трпи конака хода, Преко вода четири конака, А на име младићу Драгићу. Мелипла се прелијепа Низа, Молила се младићу Драгићу: »Дај ми поћи роду у матере, „Бле сам се ужељела мајке.“ „Богме нећеш, прелијепа Низо ! »док не родиш до девет синова, „Девет сина, девет пособника, „Па ти хајде, колико ти драго.“ Родила му до девет синова,
Па се моли своме господару: „Пушти мене у род у матере,
„Е сам жељна рода и матере.“ —
„Богме нећеш, прелијепа. Низо ! „Док не родиш девет ђевојака,
„ Ђевојака, девет пособница,
уЦа ти хајде, кад је тебе драго.“ Родила му девет ђевојака,
Па се моли младићу Драгићу: „Пушти мене у род у матере.“ „Богме нећеш, моја мила Низо! уДок не жениш све девет синова, » 2 не удаш девет ђевојака.“
Све синове била поженила,
А ђевојке све је поудала,
Па говори младићу Драгићу:
10