Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У

666. Чежња и смрт за родом.

МАјка Низу на далеко дала, Преко поља трпи конака хода, Преко вода четири конака, А на име младићу Драгићу. Мелипла се прелијепа Низа, Молила се младићу Драгићу: »Дај ми поћи роду у матере, „Бле сам се ужељела мајке.“ „Богме нећеш, прелијепа Низо ! »док не родиш до девет синова, „Девет сина, девет пособника, „Па ти хајде, колико ти драго.“ Родила му до девет синова,

Па се моли своме господару: „Пушти мене у род у матере,

„Е сам жељна рода и матере.“ —

„Богме нећеш, прелијепа. Низо ! „Док не родиш девет ђевојака,

„ Ђевојака, девет пособница,

уЦа ти хајде, кад је тебе драго.“ Родила му девет ђевојака,

Па се моли младићу Драгићу: „Пушти мене у род у матере.“ „Богме нећеш, моја мила Низо! уДок не жениш све девет синова, » 2 не удаш девет ђевојака.“

Све синове била поженила,

А ђевојке све је поудала,

Па говори младићу Драгићу:

10