Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

528

Па потеже ноже од појаса,

Те прекиде на ђогу колане,

А пи пету ибриштим-тканицу,

Изведе је на бијелу кулу,

А ђогата у топле подруме. =. 45 Кад ђевојку леже у одају, Ето ти јој миле свекрвице: » Чудна ти си, моја снахо драга!

» Чудно ли си танка и висока !

» Чудно ли те одгојила мајка, 50 уда мојега челебију сина !«

Ето ти јој миле заовице:

„Моја снахо, лијепе кошуље !

» Чудно ли те научила мајка,

„»Научила ситан везак вести, 52 » И нас ћеш тих научити веза.“ .

Ето ти јој миле јетрвице,

Она носи у наручје сина,

Џа синчићу млада проговара:

„Питај, сине, је л т' овебла стрина 2“ 60 Узе цура јетрвина сина,

Пољуби га у оба образа,

Дарова му срмали јаглука;

Паде цура на јастуке главом,

Они мниду, да се пренеможе, 65 Она јадна мину и премину,

Ни грљена ни омилована.“')

65) Старица Оимана Шиштеље, кад је ову пјесму казивала да се напише, рече: да је ово истини случај био за њеног дјетињства.