Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
669. Хасан и Али-беговица.
Пошетала Али-беговица, Носи ибрик у десници руци, Те посипље по башчи цвијеће, Она нађе стручак калопера, Калоперу када говорила: „Калопере, бегово цвијеће !
ст
Нити цавтиш, ни сјемена даваш,
„Као ни ја, Али-беговица,
„Нит' се љубим, ни порода давам.“ Она мниде, нико је не чује, 10 Ал' то чуо ђевер Хасан ага,
Па је својој снахи бесједио:
ује-л пстина, мила снахо моја 0“ „Истина, је, ђевере Хасане !
удими ага пде по механи, 15 »Те он љуби крчмарице младе,
уБети иде коњма на ливади,
„Па он љуби из потаја злато.“
Али ђевер снахи проговара:
»Снахо моја, Бог те не убио! 90) » Ти приправи госпоцку вечеру, уја ћу брата звати на вечеру.“ Зовну Хасан брата на вечеру, __Хити братац рано на вечеру, Ал не иде бего Али-бего, Него иде коњма на ливаду; Ал' му не да братац Хасан ага, Но уставп брата у дворове,
Џа он оде коњма на ливади.
сл