Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

585

Кад је бпло ноћи о јацији, Ал' ето тш па потаја злаљто, Позвиждује по росној ливади: Када виђе, нема Али-бега, Плећи даде, а бјежати стаде, А за њом се Хасан натурио, Те ђевојку уфати за руку,

Па потрже ноже из синпира, Те ђевојци одас јече главу.

[Упор. 1, бр.

670. Јашик снахе и заове.

Ббезак вевла снаха и заова,“ На чардаку код бијеле куле; Туд' пролазе до три челебије, Снаха за'ви тихо говорила: „ Чудне ли су оне челебије !

157

»Да м' је шњима ноћцу преноћити,

„ли љетни данак преданити, „ја бих дала бутум рухо моје, „Којег нема у девет невјеста.“ Заовица снахи проговара: „Мучи, снахо, дуго јадна била! „Да те чује братац Јован бего, » Одма би ти одејекао главу.“ Оне мниду, нико их не чује, Зачуо их беже Јован-беже,

Па пригрну ћурка зеленога,

А под ћурком крије остру ћорду,

Па. ето га међ њих у одају, Па овако обје запитује:

сл