Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

Јошт да вели беже Јован-беже : „Вратите је у род у матере, „Вратите је, да је Бог убије!“ Не шћеше је овати повратити, Одведоше Јован-бега двору. Кад одоше ноћу у ложницу, Неће Јово к млађахној ђевојци, Но е' привуче златну чивилуку, Те узима перна буздована,

Те удари лијепу ђевојку;

Куда куца, туда кожа пуца, Куда пуца, крвца залијева ! Колико је срца јуначкога! Јошт не рече, јао мене, мајко! Него вели, јао, моје драго!

А Јован је њојзи говорио:

» О ђевојко, остави се врага! „Не помињи у мом двору драга, „Овде ти га нема, нит ће бити.“ Па је уби перним буздованом, И умрије, жалосна јој мајка!

672.

Хоџа и Хасан-агиница.

(Сви мунари лумам окићени, Да речемо чија је најљешпа # Најљепша је царева мунара, На њој учи хоџа Алил-хоџа, У руци му теспи од мерџана. Гледала га Хасан-агиница, Са пенџера од бијеле куле,