Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

536

„Која оно на кули бијаше, 20 »Те онако дивно говораше:

»„»Какове су оно челебије% Да м' је шњима ноћцу преноћити, »„»Или љетни данак преданити #<“« Препаде се Јован-беговица, 95 На њом се је ћемер потресао, Под ћемером чедо проплакало, Сека брату тихо говорила: »ја сам била, ја сам бесједила.“ Секи братац тихо говораше: 30 „Бе аферим, моја секо драга! „Нит си била, нит си говорила, » А ја знадем ко је говорио, „Платиће ми вактом и земаном:“

671. Сватови Јован-бега.

Три су снијега на земљи панула, Један лањески, други ономлањски,

А трећи је на ову годину, |

Јову свате у гори затече.

Онда вели беже Јован-беже: 5 „Богом браћо, кићени сватови!

»Врх ђевојке сајван разапните,

»Да ђевојци не покисне лице.«

Не бесједи нико од сватова,

Већ са коња лијепа ђевојка: 10 » Пе мучте се, кићени сватови !

»Давно ми је покиснуло лице,

»Док ме мајка Јован-бегу дала.“