Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena
536
„Која оно на кули бијаше, 20 »Те онако дивно говораше:
»„»Какове су оно челебије% Да м' је шњима ноћцу преноћити, »„»Или љетни данак преданити #<“« Препаде се Јован-беговица, 95 На њом се је ћемер потресао, Под ћемером чедо проплакало, Сека брату тихо говорила: »ја сам била, ја сам бесједила.“ Секи братац тихо говораше: 30 „Бе аферим, моја секо драга! „Нит си била, нит си говорила, » А ја знадем ко је говорио, „Платиће ми вактом и земаном:“
671. Сватови Јован-бега.
Три су снијега на земљи панула, Један лањески, други ономлањски,
А трећи је на ову годину, |
Јову свате у гори затече.
Онда вели беже Јован-беже: 5 „Богом браћо, кићени сватови!
»Врх ђевојке сајван разапните,
»Да ђевојци не покисне лице.«
Не бесједи нико од сватова,
Већ са коња лијепа ђевојка: 10 » Пе мучте се, кићени сватови !
»Давно ми је покиснуло лице,
»Док ме мајка Јован-бегу дала.“