Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

544 »Е Бе брво по њу свати доћи,“ Оде краље на цареву војску. У то доба кићени сватови, Лијепо их Мара дочекала,

Сви сватови коње одсједоше, Коње воде у коњске походе, А сватове у бијелу кулу, Положише пива и јестива

Ал' да видиш Росандине мајке ! Ево ти је ћери у одају:

» О Росандо, мила шћери моја! » Дај ти мене твоје одијело

» И на руке злаћене прстене, »дДа ја видим, како би стајали.“ Даде Роса мајци одијело,

И даде јој злаћене прстене. Кад се Мара тако изођела, Покрива се везеном марамом, Па отиде међу ђеверима. Ђевери јој били говорили: „Мили Боже, чуда великога! „Дивно ли је лице у ђевојке, „Како да је удовичко лице! „Какве ли су руке ђевојачке, „Како да су попадије руке!“ Отолен се свати подигоше, Одведоше Росандину мајку. Кад то виђе Росанда ђевојка, Брже иде на бијелу кулу,

Па довати дивит и хартију,

У лишце је пером ударила,

Из образа крви наточила,

15

2 сл