Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

545

Те је ситну књигу начинила, Милу бабу, Вукашину краљу:

»О мој бабо, Вукашине краље! „Стара ми се преудаде мајка, »Остаде ти на оџаку Роса.“

Па кад таку књигу накитила, Она нађе пошту књигоношу, Књигу дава, тако проговара: „Ењигоноша, мој по Богу брате! »Бржај носи књигу бабу моме; » Ако стигнеш на првом конаку, » Добрим ћу те даровати даром.“ · Књигоноши Бог и срећа дала, Стиже краља на првом конаку, Вукашину књигу изручио.

Кад он виђе шта му књига пише, Он се брже натраг повратио, Краљ уз поље, а свати низ поље; Кад је краље свате сусретао, Вели њима Вукашине краље:

_ уПријатељу, сватски првијенче! ује ли тестир приступит' ђевојци 2 »Да ја моје насјетујем дете.“ Сви сватови тому каил били:

» Тестир ти је, колико ти драго,“ Краљ приступи коњу и ђевојци, Подиже јој са лишца мараму, На“ кал виђе, да није Росанда, Он потрже ножа од појаса,

Па удари своју вјерну љубу,

На двије је поле раставио. Сватове је натраг повратио,

ВУКОВЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ У 85