Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

550

680. Усо момче и Али-беговица.

Бег Али-бег вјерну љубу пита: „Што си тако у лицу блиједа 2 „Ал' од мене, ал од страха мога „Ал од страха мила баба мога 2 „ Ал' од страха миле моје мајке, „Мајке моје, а свекрве твоје 7 »АЛ од страха мила брата мога, „Брата мога, а ђевера твога

> Ал ваове, миле секе моје 2“ Љуба бегу смјерно одговара:

» О Богу ми, бего Али-бего ! »есам бљеда ја од страха твога, „Ни од свекра, ни од свекрвице, „Ни ђевера, нити заовице,

»Већ од страха слуге Усејина, „Бе ме види, све ми намигује, „Но ти смакни слугу Усејина, »Али ћу се млада објесити,

» О авлији каменој капији,

„али бјежат у род у матере.“ Кад то чуо бего Али-бего,

Па он зове Усејина слугу,

Те одоше гори у планини, Заведе га дубоку језеру,

И привеза при станцу камену, Па замути дубоко језеро,

Те подражи проклете аждаје,

И побјеже гори у планину.

Он побјеже, ето ти аждаје!

2 ст