Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

551

На Уса је сургун учинила, Ал' је Усу Бог и срећа дала, Снагом трже, те гајтан претрже, Те за бегом оде кроз планину. Клања му се Усо до кољена, Клањајући оте му оружје, Те је бега сабљом посјекао, Скиде шњега, ођел и оружје, ( њега диже, а на себе врже, Па отиде бегу на дворове. Беговица Уса угледала, Она. мисли, е јој пде бего, Те отиде њему у сусрету, Виђе јадна да се преварила, Плећи даде, а бјежати стаде; За њом се је Усо натурио, Уфати је за бијелу руку, На муке јој живот извадио. 681. Веренцчић бан и Анђелија.

ето књига за књигом долази.

Тко је шаље, коме ли долази“ Од онога Веренчића бана,

Па долази Карловчићу Иви: „Ајде, Иво, у сватове бану, „И поведи Анђу коловођу, „Која ће нам коло изводити, „Која ће нам шалу заметати.“ Ал' је Иву световала мајка: „10 Иво, мој једини сине,

4()