Srpske narodne pjesme. Knj. 3, U kojoj su pjesme junačke srednjijeh vremena

952

„Можеш ићи бану у сватове,

»Можеш ићи, ал' Анђе не води; »Ти ћеш с Анђе изгубити главу.“

Ал то Иво и не слуша мајке, Већ он оде и Анђу одведе. Лепо их је дочекао бане,

Још их лепше за трпезу сађа: Прид њи носи вино и ракију, А најпосле слатку малвасију, У њу меће бенђелука белог, Док је Иву обенђелучио. Коло води коловођа Анђа. Кад је Иву обенђелучио, Закла Иву како јагње мало, Како јагње од девет недеља. Кад ушета коловођа Анђа, До колена у крв загазила. Ал' се маша Веренчићу бане, Маша јој се руком у њедарца, »„Недра су ми од голога једа. »Богосаве, верна слуго моја, »„Прежи коње у лаке кочије, »Да носимо Ивана рањена, »Да носимо Ивановој мајци.“ Још беседи Анђа коловођа: „Купи свате, Веренчићу бане, „Купи свате који су и били, » У недељу по ме дођи, бане.“ Она иде двору бијеломе,

И однесе Ивана рањена. Колико и мајка угледала, Још је даље к њима ишетала.

40)