Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Па припаса свијетло оружје, Џевердара узе по средини,

Па се вуче од јеле до јеле, Примаче се огањ ватри живој. Око ватре тридесет Турака, Међу њима Танковић Османе.

Све иг Максим пребројио редом,

Није прије видио Османа,

Не би њега јунак ни познао, Но му виђе токе на прсима, Златне токе Бошка капетана, Како виђе одма иг познаде, Пролп сузе низ бијело лице. СОједи Осман поред огња жива, Од тока је зрака ударила, Све се могу по реду виђетп. Ту причека неколика сата, Докле Турци вечер вечераше, И ладна се вина напојише, Ови легоше санак боравити, Јер су Турци одвише уморни. Примаче се Максим Сењанине, Повади им свијетло оружје, Па занесе у јелово грање.

До Османа јунак долазио,

Па потрже сребрна анџара, Прес'јече му токе на рамена, Па му леже уз плећа широка, Од себе га Максим помицаше, Док се у сну Осман превалио, Осташе му токе на ледину. Узе Максим токе саковане,

110

115

120