Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

948

„Ево теби сестрића Максима, „Бе ти води Танковић-Османа, „На њи тридес тридесет Турака, „Свезаније руку наопако,

„Сваки носи биљег на митшици, „Што је српску посјекао главу.“ Кој Ивану први долазаше,

Даје Иван коње не киване,; Који други њему долазагу,

Даје Иван небројено благо,

Па намјести шибе и лубарде, Плотун чини сенски капетане,

Док му стиже сестрићу Максиме.

Сусрете га Иван капетане,

Па загрли сестрића својега, Дарива му од злата челенку, Још и пушке од сувога злата, Турке тури на дно у тамницу, А Сењане одведе на кулу, Сваком даде од злата челенку, Нек се носи, и нек се поноси. Сви Сењани на скуп долазише, Па са скупа плотун учинише, Ту сеире Танковић-Османа

И његово тридесет Турака,

И највише догме на рукама, Па Турцима вако бесједили: „Ваше догме вшше не помажу, „Кад у наше западосте руке.“

210

215

> (ЛУЈ >