Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

546 Да Турчину посијече главу.

На пушку га Турчин дочекао,

А Видака напуштио близо,

Па упали везену шишану, 65 Те Видака погодио дивно,

Уломи му ногу над кољеном,

Паде Видак по зеленој трави.

Теке двије пушке издушише,

Докле двије друге запуцаше, т0 Свадише се двије арамбаше :

Од Котара Цмиљанић Илија,

И његово тридест Котарана,

Од Удбине лички Мустај-беже

Су његово Удбињана, тридест. 75 Чета чету била припазила,

А међу се кавгу заметнула.

То зачуше два рањена друга,

Ђе се бију п кликују Турци,

А све вичу Омер-барјактара, 80 А каури Цмиљанић-сердара,

И сокола Вида барјактара.

Нема Вида, а нема Омера,

Но су оба ране допануле.

Тада рече Виде барјактару: 85 » А Омере, куку твојој мајци!

„Сад што ћемо од живота свога, „Поклаше се двије арамбаше,

„Но ко ти је чети арабаша,

„Колик' имаш у дружину друга, 90) „Кажи право, тако био здраво!“

Тада рече Омер барјактаре:

» Хоћу, Виде, амана ми мога,