Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

850

И пред њима Џидић-Усеина. Па дозива Боро барјактару Барјактара Џидић-Усеина : „Оди, Туре, да се састанемо, »уДа ми Божју вјеру уватимо, »Да на миру кавгу не чинимо,“ Кад то чуо Џидић-барјактару, Џидић узе свилена барјака,

Па изнесе у росну ливаду, Састалпе се оба барјактара,

Па побише џиде у ледину,

И ту тврду вјеру уватише,

Да данаске не замећу кавге, Па на вјеру друштво саставише, Помешаше Турке и Сењане, Питају се за јуначко здравље, Ту сједоше, ужинал' почеше.

У Сењана чудан адет кажу, Сваки носи по буклију вина,

И сувише жежене ракије,

Ту сједоше па се напојиште. Сједи Турчин Џидић-Усеине, Око њега тридесет Турака, Према Усу Боро барјактару, Покрај Бора сви Сењани редом. Кад се пива чете доватише,

О свачему ријеч бесједише, Оде чаша од друга до друга, Дође чаша Џидић-Усепну,

Па наздрави Бору барјактару, »ддрав ми, Боро, влашки барјактару „Ни у здравље цара ни ћесара,

20)

223)

30)

(5,5) ст

~ ==