Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

951

„Но у здравље мојега анџара, „Који ћете данас Бог убити.“ То слушају и Срби и Турци. Оде чаша од друга до друга, Дође чаша Бору барјактару, Поче Боро с чашом наздрављати, У јуначко здравље помињати, Па Турчину Боро бесједио: „Здрав, Турчине, Џидић-Усеине, „Ни у здравље твоје ни у моје, „Но у здравље двије пушке мале, „Које, Боро, носи за појаса, „Данас ће ти токе проломити, И живо ти срце изнијети.“ Чашу попи, па у небо баци, Итре Бору руке на оружје, Бопо трже двије пушке мале, Обадвјема даде ватру живу. Добро-пушке ватру приватиле, Џидићу су токе проломиле,

На плећима пенџер оставиле, Турчин паде у траву на главу. У та доба тридесет Сењана Потегоше шездесет пушака, Па на Турке ватру оборише. Кад Сењани ватру избацише, Сви падоше по зеленој трави. А да видиш тридесет Турака, Потегоше свијетло оружје,

На Сењане ватру оборише, Преко свију ватра претурила. Ту Сењани на ноге скочили,

45

50

55

60

65

то

~! (еј