Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Потегоше пламене анџаре, Поесјекоше тридест Удбињана. Сењани се браћа искупише, И добра им срећа прискочила, Ту на мртво не погибе друга, Само бјеше четири рањена, Од ране им ништа бити неће. Сви Сењани добро шићарише, И. здраво се Сењу повратише, Па бијела Сења окитише

(ве главама млади Удбињана.

Ед о.

Шабан-агић: Зуко и Гавран барјактар.

Оби ни зоре ни бијела дана, На Удбину пукоше љубарде, На граду се отворише врата,

М изађе једна чета мала,

Пред четом је Шабан-агић Зуко, За Зуканом три стотин' Турака, Иде Турчин уз Кунар-планину, Право иде Сењу бијеломе.

Кад се близу Сењу примакоше До првога Сењанскога љуга (!), Ту сједоше те се одморише, аАл' не сједе Шабанагић Зуко, Но довати дивит и артију,

Онда сједе, ситну књигу пише, Па је шаље Гаврановој кули,

А у књигу овако говори:

„О Гавране, сенски барјактаре,