Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

И Џа ув јелу плећа прислонио. Ту јунаку лоша срећа била, Никад није тако учинио, Заспа звијер уз јелу зелену. А то гледа Штабан-агић Зуко, Па се вуче од јеле до јеле, Докле дође Звијер-арамбаши. Опасује мукадем појасом,

Док дугачку везу направише,

Па се ближе Зв'јеру примакоше,

На грло му везу натурише, Натурише па је притегоше. Тад да ти је чуда погледати,

Кад скочише Турци на Звијера.

Док јунаку руке савезаше, Многе Звијер ногам' погазио, Четрнаест руку саломио. Пофаташе тридест ђевојака, Поведоше крвавој Удбини.

Ђе је срећа, ту је и несрећа, Подиго се Гавран барјактаре Од честита Сења зенђилога, Покупио једну чету малу

Од тридесет добрије јунака, Ђе гођ који био за мегдана, Па отишли до Турске Удбине, И не могли ништа задобити, Вратили се Сењу бијеломе. Кад се близу води примакоше, Онда вели Гавран барјактару: » О Комнене, мили побратиме, „Де се пењи јели у врове,

115

Е =

5 РО (а

(515) с>