Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

И „Па погледај на воду Чатрњу, „Ова вода није никад сама, „Ал' без вука, али без ајдука.“ Онда Комнен отпаса оружје, Па се пење јели у врове. Гледа Комнен на воду Чатрњу,

Виђе Комнен три стотин“ Турака,

Међу њима тридес ђевојака

И Звијера од Сења бијела. Како виђе, све позна Комнене, Па ве хитро низ јелику врати, Све им каза што је и како је. Тад Сењани пушке докопаше, И у друма пута засједоше. Мало стало за дуго не било, А ето ти Шабан-агић-дука, Јаше Турчин Гавранова вранца, А пи сестру води Гавранову.

А гледа га Гавран барјактаре Низ његова пушку џевердара, Па зекану даде ватру живу, Па погоди Шабан-агић-Зука, На прси му токе проломио,

И на плећа пенџер отворпо, Паде Турчин у зелену траву. На ма пуче тридес џевердарг, Одма паде тридесет Турака. А да видиш од Сења Сењана, Потурише пушке џевердаре, Потегоше пламене анџаре,

Па у Турке јуртшш учинише, Од Турака млого јада граде,

150

160

170

175