Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

МИКИ Седамдесет погубише глава, И отеше тридес ђевојака, Док дотрча Звијер-арамбаша : уБогом брате, Гавран-барјактаре, „Сијеци ми везе по рукама, ујер утече будалина Тале, „На Ивану дору од мејдана, »„Однесе ми гвоздену латинку.“ А Гавран му опростио руке, Кад да видиш Звијер-арамбаше, Трчи Звпјер пријекијем путем, Прије зађе пољу удбинскому, Ту засједе за камен студени. Ал' ето ти будалине Тала, Тале јаше Ивова дорина, Сам у себи Турчин бесједио : »Сад да видим кога од Сењана, уда му ломим кости на комаде.“ А то Звијер и гледа и слуша, Скочи Звијер, утати дората, И Турчина за прси широке. () њиме удри о земљицу прну, Па му веже руке наопако, И свеза га дору за репину, Па посједе Ивова дорина, Иде јунак уз Кунар планину. Млоге Турке срета у Кунари, Пеки виче: куку њему, бабо, Звијер тјеши, а бије латинком, Дов изађе на вр од Кунаре, Једанаест погубио глава. Кад Звијере до Чатрње дође,

180

195

200

2005