Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

962

Сви скочише на ноге лагане, Па велику чету окупише,

И пред четом два млада сердара,

Једно сердар Вуче Мандушићу, А друго је Јанковић Стојане. Два сердара чету подигоше

Од три стотин' добријех јунака,

Па одоше у крваве кланце, Све лешеве мртве пролазише, Док дођоше у клисуру тврду, Ту нађоше два млада сердара, Ни на једном русе главе нема. · Сједе чета, те се одморила, Док стадоше грмити топови На Травнику граду бијелому, Три стотине један за другијем,

Шемлук чини травнички везиру,

Бе му дође једна чета мала, И донесе двије мртве главе, Двије главе, обје од сердара. Па познаје оне мртве главе, Но их нико познати не море. Онда Турци сташе бесједити: „Господару, травнички везиру, „Ви имате сужња у тамници, „По имену Иван-капетана, „Иван може да позна сердара.“ Кад то чуо травнички везиру, Он на млађе срклет учинио, Изведоше Иван-капетана, Бесједи му травнички везиру: »О Иване, влашки капетану,

90)

100

105

[Бе [ЕЦ сат