Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

879

(Све мислио шта ће и како ће, Баш да иде у турску Удбињу, То се старцу срамота чињаше, А да старац на Глибовац пође, Он се боји оће погинути.

Све мислио, на једно смислио, Боље, рече, па и погинути,

Но срамотно у Удбињу поћи. Па посједе претила кулаша,

И пристиже силу и ордију. Отоле се војска подитнула, Дању иде гором и планином, Ноћу иду друмом широкијем, Док прођоше тридесет градова, И у њима тридесет банова,

И прођоше тридес паланака, ЏИ на њима тридес караула,

Здраво Турци дошли на Глибовац.

Тада Мујо уставио војску, Поразреди на четири стране, Како ваља од куд ударити.

А бесједи старац Ћеивану:

„Чу ли, Мујо, од крајине крило, „Добро гледај шта ћеш учинити. „Ти не пали бијела Глибовца, „јер у њему имаде топова, „Топови ће огласити Турке, „Па ће наске Власи поватати. „Има кула базрђан-Илије,

И у њега бијела. Латинка,

»Од како сам јунак постануо, „И на моје ноге устануо,

150

155

160

165

170

175