Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu
879
(Све мислио шта ће и како ће, Баш да иде у турску Удбињу, То се старцу срамота чињаше, А да старац на Глибовац пође, Он се боји оће погинути.
Све мислио, на једно смислио, Боље, рече, па и погинути,
Но срамотно у Удбињу поћи. Па посједе претила кулаша,
И пристиже силу и ордију. Отоле се војска подитнула, Дању иде гором и планином, Ноћу иду друмом широкијем, Док прођоше тридесет градова, И у њима тридесет банова,
И прођоше тридес паланака, ЏИ на њима тридес караула,
Здраво Турци дошли на Глибовац.
Тада Мујо уставио војску, Поразреди на четири стране, Како ваља од куд ударити.
А бесједи старац Ћеивану:
„Чу ли, Мујо, од крајине крило, „Добро гледај шта ћеш учинити. „Ти не пали бијела Глибовца, „јер у њему имаде топова, „Топови ће огласити Турке, „Па ће наске Власи поватати. „Има кула базрђан-Илије,
И у њега бијела. Латинка,
»Од како сам јунак постануо, „И на моје ноге устануо,
150
155
160
165
170
175