Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Ки па „Ништа љешше виђео нијесам. „Ко Латинке базрђан-Илије.“ А кад чуо буљубаша Мујо, На жену се ашик учинио, Пушти војску са четири стране, И он први удри на Глибовац. А да видиш буљубаше Муја, Тражи кулу баврђан-Илије, Док му кули и авлији дође, Па се пење на вренђију кулу, Тамо нађе баврђан-Илију, На руци му бијела Латинка. Кад га виђе баврђан Илија, Нешто стаде јунак бесједити, И на своју сабљу погледује, Не даде му буљубаша Мујо, Сабљом махну, посјече му главу, Па увати бијелу Латинку, А запали пребијелу кулу. Ће је срећа ту је и несрећа, Око куле дванаест топова. Докле Турци благо покупише, А и млого роба заробише, Ту Илијна сагорела кула, Припали се дванаест топова, Абер даде уз приморје равно. То је чуло тридесет градова, ИП у њима тридесет банова, И чуло је тридест паланака, И у њима тридест караула, А то Вуче зачу оклопниче, Па повика шесет оклопника.

180

190

200

210