Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Ниједан му рану не зададе, Олово га приватити неће,

Здраво Турчин стражарбаше прође.

А да видиш муке и невоље, Дочека га Вуче оклопниче,

Са његово шесет оклопника, Не да Вуче прођи Ћеивану, (рете старца насред друма пута. Кад га виђе стари Ћеиване, Одиста се стари препануо,

Па потеже перли буздована,

Те удара Вука оклопника.

за то Вуче ни абера нема,

Но под њиме увати кулаша,

И старину за прси широке,

Са њим удри под коња кулаша, Па му веже руке наопако.

У том бани дочекаше војску, Ала банда заметну се кавга, Од Турака млоге јаде граде, Никог жива не ктеше пустити: Што гођ пусти тридесет банова, Ту не пушта тридест капетана : А што пушта тридест капетана,

То не пушта тридест стражарбаша;

А што би се њима измакнуло, Не да Вуче утећ' ђавољему Са његово шесет оклопника. Исјекоше Турке Удбињане,

Од њи жива ока не пустише, Ни да кажу како им је било. Како таде, тако и данаске, Више Турци на Глибовац неће.

245

250)

255

260

~) с» от

50) = 215