Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Котарци и Турци.

Еино пили до два побратима. У Шаргану високу планину, Да ти оба по имену кажем: Једно ти је Цмиљанић Илија,

А друго је Мандушићу Вуче, Два сердара оба од Котара, Када су се накитили вина,

Те им винце изиђе у лице,

Тад јунаци јеглен приватише. Вели сердар Цмиљанић Илија: „Мој дајиџа, Мандушићу Вуче, „Ево има доба неколико,

„Да крвава боја на имасмо,

„Е да Бог да и сви Божји свеци, »Да ударе на Котаре Турци, „Да поробе све наше Котаре, »дДа поробе и огњем попале, уда ми с њима затуримо кавгу, удДесна ми је пресилила рука, „Пожељела боја и мегдана,

„ А бритка ми зарђала борда, „Ожедњела крви од Турака; „Доро ми се ни јахат не даде, „Цего рже, а ушима стриже, „Док узјашем, гроб ногам' ископа „Бе би лего Усо и Мустафа. „Рад бих моју сабљу напојитт, „А доратом леше погазити,

„И рањене почепати Турке.“