Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

„Него ајде да сретамо Турке.“ У ријечи у којој бијаху,

Ал' ево ти момка уз планину, Из Котара Вучетић-Николе, Кад угледа обадва сердара, "Он им Божју помоћ не назива, Него кори оба побратима:

„Зло га сјели, два српска сердара !

„Зло га сјели, а у гори пили:

„Бе сте данас, ниђе вас не бпло 2!

„Кад ваљаде, дома в' не имаде, „Кад имаде, муке не имаде.

„На Котаре ударише Турци, „Поробише, огњем попалише „Од бијеле куле Цмиљанића

„Па до куле Мандушића Вука, „Па и кулу са Змијана Рајка, „И његову заробише љубу,

„И ђе гођ би прикладне ђевојке, „Уграбише, те их однијеше, „Јер Турцима срећа изнијела, „Сви сердари до у Задар пошли „На весељу од Задра Тодору, з„'ћени сина, а сестру удава, „Но потец мо, ако Бога знате, уја сам дао абер сердарима, „Сад Е' и они стићи, ако Бог да. „Ми удримо на прси Турцима, „Започнимо боја и мердана, „Док сердари са плећа ударе, „»Ррранимо се колико можемо, „Па што нама Бог и срећа даде.“

65

С 90

95

90

о па те ва те