Srpske narodne pjesme. Knj. 4, U kojoj su pjesme junačke novijih vremena o vojevanju za slobodu

Кара њега Мандушићу Вуче: „Мој сестрићу, зле ли су ријечи! „У 80 час се препојио вином, „Што невољу желиш без невоље, „А невоља зна и сама доћи. „Докле буде Турак' и Котара. „Биће кавге колико ти драго.“ У ријечи у којој бијаху,

Стаде нешто јека из пријека, Пуца пушка, а пјевају момци.

- Тада рече Мандушићу Вуче: „Мој сестрићу, Цмиљанић-Илија, „Дед' привати срчајли дурбина, „Па се попни јели у врхове,

„Те погледај низ ШТарган планипу,

»Да не буде јека од Турака, „Да нијесу Котар поробили, „Да не воде робље из Котара 2“ Скочи сердар на ноге лагане, Он узима срчајли дурбина,

Па полеће уз јелове гране.

На највишу грану узлетио,

Па окрену дурбин низ планину, Развуче му до осам каната,

Те му гледа пуна три сахата. Окреће га с десне на лијеву, Те у пољу силу угледао,

Па казује својему даиџи:

» Чуј, дајиџа, сердар-Мандушићу, „Ено иде сила од Турака, „Биће чисто Котар поарали,

„И лијепа робља заробили,

4()

ПЈ (53 |

[О]